Skraćivanje hutbe zbog dženaze
PITANJE
Danas sam prisustvovao džumi namazu u svom džematu i kao i obično prvo smo klanjali 4 rekjata sunneta, a zatim se trebalo pristupiti hutbi. Po običaju, imam je proučio na arapskom sve ono sto se inače uči, međutim nije bilo predavanja na našem jeziku, te se odmah pristupilo klanjanju farza, što je izazvalo veliko čuđenje džemata (barem sam ja tako shvatio po izrazima lica). Kasnije sam saznao da je to urađeno zbog toga što imam kao "žuri" na neku dženazu u nekom drugom džematu. Moja pitanja glase: 1. Da li je takva džuma ispravna i da li je dozvoljen ovakav tip džume? 2. Da li je dženaza namaz dozvoljen poslije džume namaza, kao i postoji li zapreka da se dženaza namaz klanja poslije ikindije istog dana, a ne poslije džume namaza?
ODGOVOR
1. Džuma-namaz je ispravna i ako se hutba održi samo na arapskom jeziku. Hutba time zadovoljava formalne fikhske propise. Međutim, kako je svrha hutbe upućivanje poruke i vazu-nasihata džematlijama, neophodno je da se poruka saopšti slušateljstvu razumljivim jezikom. A to podrazumijeva prevođenje hutbe na jezik koji prisutni klanjači razumiju. Hutba bi svakako u normalnim okolnostima bila krnjava i bez svoje suštinske funkcije ako bi se hatib ograničio samo na onaj dio hutbe koji se drži na arapskom jeziku (ako su prisutni u većini nearapi). Zato se samo u nuždi može tolerisati takav postupak. Možda je slučaj spomenute dženaze bio upravo takav, mada je teško naći opravdanje za to, jer je imam mogao skratiti govor tokom hutbe na 5-6 minuta, što je dovoljno da se uputi nekoliko jezgrovitih rečenica i sadržajnih poruka. Spomenuti postupak imama može biti samo kao izuzetak u izuzetnim slučajevima, a nipošto učestali oblik ponašanja.
2. Nema šerijatske zapreke da se dženaza namaz klanja poslije džume namaza ili poslije ikindije. O vremenu klanjanja dženaze namaza ne odlučuju samo imami, već i članovi porodice, njihove prilike i različite okolnosti. Zato treba imati razumijevanja za tu vanrednu situaciju i biti snishodljiv i prilagodljiv.