Zbirke hadisa

Allahov Poslanik, s.a.v.s., htio je odstraniti sluz iz nosa Usame, pa je Aiša rekla: Dopusti meni da to ja učinim. On joj je rekao: O Aiša, volite ga, zaista ga i ja volim!" (Bilježi Tirmizi, i kaže: Hadis je hasen-sahih, 3818.")

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: Nemoj biti kao taj i taj čovjek koji je klanjao noćni namaz pa ga je kasnije ostavio.(Musilm 1159)[1]

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je obaviješten da sam rekao: Dok god sam živ, klanjat ću noću, a danju postiti.
Poslanik, s.a.v.s., reče: Ti si to rekao?
- Da, rekao sam, Allahov Poslaniče, odgovorio sam.
Na to on reče: Ti to ne možeš izdržati; posti, ali i mrsi, spavaj ali i klanjaj noćni namaz. Posti od svakog mjeseca po tri dana, a dobro djelo se nagrađuje desetostruko, pa će ti tako biti kao da si postio cio život.
Ja rekoh: Ali, ja mogu i više od toga.
Poslanik, s.a.v.s., onda kaza: Posti jedan dan, a mrsi dva dana.

- Ali, ja mogu i više od toga, Allahov Poslaniče, opet rekoh.
Onda mi on reče: Posti jedan dan i mrsi jedan dan, to je post Davuda, a.s., i ovo je najpravedniji post.
Opet rekoh: Ali, ja mogu i više od toga.
Poslanik, s.a.v.s., reče: Nema boljeg od toga.
Abdullah b. Amr, r.a., je kasnije rekao: Draže bi mi bilo od cijele porodice i imetka da sam prihvatio Poslanikov, s.a.v.s., prijedlog da postim tri dana u mjesecu. [1] (Muslim 1159)

Allahov Poslanik, s.a.v.s., nikada nije postio cio mjesec mimo ramazana. Kada bi postio, toliko bi postio da bi čovjek pomislio: Tako mi Allaha, nikada neće prestati s postom. A kada bi prestao, toliko ne bi postio da bi čovjek pomislio: Tako mi Allaha, nikada neće postiti.[1](Muslim 1157)

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je tokom godine najviše postio u mjesecu ša'banu.
Običavao je govoriti: Činite ona djela koja ste u mogućnosti, jer Allahu neće dosaditi dok vama ne dosadi.
Također je govorio: Najdraža djela Allahu su ona na kojima čovjek ustraje, pa makar bila i mala.[1] (Muslim 782)

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je postio dok ne bismo rekli da neće nikako mrsiti, a mrsio bi dok ne bismo rekli da neće nikako postiti.
Nisam vidjela da je Poslanik, s.a.v.s., postio u potpunosti ijedan mjesec osim ramazana, a nisam vidjela ni to da je postio i u jednom mjesecu više nego u šabanu.(Muslim 1156)

Pitao sam Aišu, r.a.: Da li je Allahov Poslanik, s.a.v.s., postio cio mjesec, osim ramazana?
Rekla je: Tako mi Allaha, sve do smrti nije postio cio mjesec, osim ramazana, niti bi prošao neki mjesec a da u njemu nije postio. (Muslim 1156)

Allahov Poslanik, s.a.v.s., me je jedan dan upitao: "Aiša, ima li šta za jelo?
- Allahov Poslaniče, odgovorila sam, nema ničega za jelo.
- Onda ću postiti, - reče Poslanik, s.a.v.s.
- Poslanik, s.a.v.s., je izišao. U međuvremenu nam je donesen poklon ili je rekla da su nam došli gosti. Kada se Allahov Poslanik, s.a.v.s., vratio, rekla sam mu: Allahov Poslaniče, dobili smo poklon – ili došli su nam gosti – pa sam ti ostavila nešto.
- Šta?, upitao je. -
- Hajs, rekla sam[1]
- Donesi, rekao je
Ja sam donijela a on je jeo, zatim reče: Osvanuo sam posteći.
Talha kaže da je ovaj hadis ispričao Mudžahidu, dodavši da je rekao: To je poput čovjeka koji izdvoji novac za sadaku, pa ako hoće dat će ga, a ako hoće zadržat će ga. (Muslim 1154)

Dok sam sjedio kod Allahovog Poslanika, s.a.v.s., došla mu je neka žena i rekla: Ja sam majci na ime sadake dala robinju. Majka je sada umrla.
Poslanik, s.a.v.s., je rekao: Zaslužila si nagradu, a nasljedstvo će ti vratiti robinju.
Rekla je: Allahov Poslaniče, moja majka bila je dužna postiti mjesec dana, pa hoću li ja za nju postiti?
Rekao je: Posti za nju.
Rekla je: Ona nikada nije obavila hadždž, hoću li ja za nju obaviti hadždž?
Rekao je: Obavi za nju hadždž.

da je neka žena došla kod Allahovog Poslanika, s.a.v.s., i upitala ga: Moja majka je umrla, a ostala je dužna ispostiti mjesec.
Poslanik, s.a.v.s., joj reče: Šta misliš, kada bi ona bila dužna, da li bi isplatila njen dug?
Žena odgovori: Da!
Na to Poslanik, s.a.v.s., reče: Dug prema Allahu je preče isplatiti[1].(Muslim 1148)

Ko umre a ostane dužan da posti, postit će za njega njegov bližnji. (Muslim 1147)

da je upitao Džabira b. Abdullaha, r.a., dok je tavafio oko Kabe: Da li je Allahov Poslanik, s.a.v.s., zabranio post petkom? On je odgovorio: Da, tako mi Gospodara ove Kabe. (Muslim 1143)[1]

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je kazao: Dani tešrika su dani jela i pića. (Muslim 1141)[1]

da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., zabranio post u dva dana; danu Kurbanskog i danu Ramazanskog bajrama. (Muslim 1138)[1]

Došao sam Ibn 'Abbasu, r.a. Bio je kod Zemzema, pod glavu je bio stavio svoj ogrtač. Rekao sam mu: Pričaj mi o postu na Dan 'Ašure.
Rekao je: Kada vidiš mlađak mjeseca muharrema, broj njegove dane i deveti dan zaposti.
Upitao sam: Je li tako postio Muhammed, s.a.v.s.?

Rekao je: Jest. (Muslim 1133)[1]

"da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., kada je došao u Medinu, uočio da židovi poste Dan 'Ašure. Allahov Poslanik, s.a.v.s., ih je upitao: Koji je ovo dan pa ga postite?
Rekli su: Ovo je veličanstven dan. U njemu je Allah spasio Musaa i njegov narod, a potopio faraona i njegov narod, pa ga je Musa postio iz zahvalnosti, zato ga i mi postimo.
Allahov Poslanik, s.a.v.s., na to je rekao: Mi imamo veće pravo i preči smo Musau od vas.
Potom je Allahov Poslanik, s.a.v.s., postio taj dan i naredio da se posti. (Muslim 1130)

Allahov Poslanik, s.a.v.s., naredio je post ovoga dana prije nego je propisan ramazan, pa kada je propisan ramazan, ko je htio mogao je postiti i Dan 'Ašure, a ko nije htio mogao je mrsti. (Muslim 1125)[1]

Kurejšije su u džahilijjetu postile Dan Ašure, pa ga je i Poslanik, s.a.v.s., postio. Kada je učinio hidžru u Medinu, također ga je postio i naredio da se posti. Nakon što je propisan ramazan, rekao je: Ko hoće, neka posti, a anede, neka ne posti taj dan. (Muslim 1125)[1]

"Ašura je bio dan koji su Kurejšije postili u vrijeme džahilijjeta, a postio ga je i Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Pošto se preselio u Medinu on ga je i dalje postio i naredio je svijetu da ga posti. A kada je propisan ramazan, (post na Dan) Ašure je ostavljen na volju. Ko je htio (i dalje) ga je postio, a ko je htio napustio ga je."[1](Buharija 2002)

Vjerovjesnik, s.a.v.s., poslao je vojsku i postavio im za vođu Usamu ibn Zejda, pa su neki ljudi počeli pričati u vezi s njegovim postavljenjem, a Poslanik, s.a.v.s., rekao je: A ako i imate šta reći o njegovom postavljenju, pa pričali ste i o postavljenju njegova oca prije. A, tako mi Allaha, ako je i bio sposoban za rukovođenje i ako je bio meni najdraži čovjek, ovaj mi je najdraži čovjek poslije njega." (Bilježe: Buhari, 3730, Muslim, 2426, i Tirmizi, 3816.)