Status šejha u sufizmu
PITANJE
Zanima me Vaše tumačenje uloge šejha u sufizmu. Zašto sufije šejha smatraju duhovnim vođom i zašto se u nekim derviškim redovima misli da je njihov šejh potomak Poslanika, a.s. (te uče "wird" i vjeruju da je on duhovno povezan s njim)? Teško je objasniti ovakvim ljudima neke stvari koje se meni čine potpuno pogrešnima, jer nisam baš upućena, ali bi mi puno pomoglo da mi Vi objasnite ova shvatanja. I, ako jesu, zašto su pogrešna? I da li mogu imati ikakve veze sa sunetom? Odakle uopće vodi porijeklo ideje "duhovnog" vođe? Da li je tim šejhovima uistinu dato nešto više nego ostalima (pošto u nekim redovima vjeruju u to)?
ODGOVOR
Nemamo nekog našeg posebnog tumačenja položaja šejha u sufizmu. Ono što možemo reći jeste da bilo koji postupak šejha ili nekog drugog koji nije u skladu sa šerijatskim propisima i islamskim edebom, nije prihvatljiv, bez obzira na to kojim tumačenjem se pokušalo opravdati ga. Stav o šejhu kao direktnom potomku Poslanika, a.s., koji je nepogrešivi autoritet, nije prihvatljiv. Pozicija šejha je pozicija učitelja, upućivača i uzora i on bi trebao tako djelovati i ponašati se u svom životu. Tvrdnje o nekakvim nadnaravnim vezama, svojstvima i osobinama zbog kojih bi se trebalo klanjati pred njim ili ga ljubiti nisu prihvatljive. Potrebu za šejhom obično imaju nesigurne osobe koje nisu u stanju ili ne žele preuzeti odgovornost za svoje postupke i odluke. Ona je katkada i razumljiva ljudska potreba, a nekada ne. Nisu svi tarikati isti, niti su svi šejhovi isti. Prema tome, teško je davati generalne sudove. Pretpostavljamo da ideja duhovnog vođstva potječe od Božijih poslanika, budući da su oni bili istinski duhovni vođe, a neki su bili, osim duhovnih, i politički vođe svoga naroda. Oko šejhova su se isplele razne legende, priče i mašta, tako da je tu teško razlučiti istinu od zablude. U svakom slučaju treba biti oprezan kod donošenja sudova u konkretnim slučajevima.