Dvojica ljudi su se, u prisustvu Allahovog Poslanika, s.a.v.s., posvađali. Jedan se toliko naljutio, da su mu oči pocrvenjele, a vratne žile nabrekle. Na to, Allahov Poslanik, s.a.v.s., reče: Znam rečenicu ako bi je izgovorio, nestalo bi ovoga što osjeća: E'uzu billahi mine-š-šejtani-radžim./ Utječem se Allahu od prokletog šejtana. Čovjek reče: Smatraš li da sam lud. Ibnu-l-'Ala' kaže: Pa je rekao: 'Smatraš li... - ne spominjući čovjeka. (Muslim 2610)

Nije snažan onaj ko je snažan u hrvanju, već je snažan onaj koji se može kontrolirati u srdžbi. (Muslim 2609)

Ko je, po vama, rekub? Rekli su: Onaj kome umiru djeca. Rekao je: Nije! To je čovjek kojem ne umre nijedno dijete. Upitao je: Koga vi, među vama, smatrate hrvačem. Rekli su: Onoga ko pobjeđuje druge. Rekao je: Nije! To je onaj ko se savlada u srdžbi. (Muslim 2608)

Nije lažov onaj koji izglađuje odnose među ljudima, govori dobro i dodaje nešto od sebe. Ibn Šihab je rekao: Nisam čuo da se dozvoljava laž, osim u tri slučaja: u ratu, izglađivanju odnosa među ljudima i u govoru muža svojoj supruzi i u supruge svome mužu. (Muslim 2605)

Rečeno je bilo Poslaniku, s.a.v.s.: Prokuni idolopoklonike! Rekao je: Ja nisam poslan da proklinjem, nego sam poslan kao milost. (Muslim 2599)

Jedne noći je ustao i pozvao svoga slugu. Pošto se sluga nije brzo odazvao, Abdulmelik ga je prokleo. Narednog jutra Ummu-d-Derda', r.a., mu je rekla: Čula sam te prethodne noći kako proklinješ svoga slugu kada si ga pozvao, a ja sam čula Ebu-d-Derda'a, r.a., da kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: Oni koji proklinju, na Sudnjem danu neće imati pravo zauzimanja, niti će biti svjedoci. (Muslim 2598)

Kada je jednom Allahov Poslanik, s.a.v.s., bio na putovanju, neka žena ensarijka je jahala na devi. Deva se uznemirila pa ju je ona proklela. To je Allahov Poslanik, s.a.v.s., čuo pa je rekao: Uzmite ono što je na njoj i pustite je, jer je ona prokleta. 'Imran je rekao: Kao da je sada gledam kako hoda između ljudi, a niko ne obraća pažnju na nju. (Muslim 2595)

U čemu se nađe blagost, ona to uljepša, a odakle se ona ukloni, unakazi ga. (Muslim 2594)

Aiša, Allah je, uistinu, blag i voli blagost i daje za blagost ono što ne daje za surovost, niti za bilo šta drugo. (Muslim 2593)

Kome je uskraćena blagost, uskraćeno mu je dobro. (Muslim 2592)

Dozvolite mu. Loš li je on sin toga plemena ili loš li je on čovjek iz toga plemena. Kada je ušao, Poslanik, s.a.v.s., je s njim blago razgovarao. Aiša, r.a., je rekla: Allahov Poslaniče, rekao si mu ono što si rekao, a zatim si s njim blago razgovarao. Rekao je: 'Aiša, najgori ljudi kod Allaha na Sudnjem danu su oni, koje su ljudi napustili ili ostavili ih, bojeći se njihovog zla. (Muslim 2591)

Svakome, kome Allah prikrije nešto na ovom svijetu, prikrit će to i na Sudnjem danu. (Muslim 2590)

Znate li šta je ogovaranje? Rekli su: Allah i Njegovo Poslanik, s.a.v.s., to najbolje znaju. Rekao je: Da govoriš o svome bratu ono što on ne voli. Rečeno je: A šta ako je istina ono o čemu govorim?! - Rekao je: Ako to bude istina - ogovorio si ga, a ako ne bude - onda si ga potvorio. (Muslim 2589)

Sadaka ne umanjuje imetak, a praštanje povećava ugled. Nikada se niko nije ponizio u ime Allaha, a da ga Allah nije uzdigao. (Muslim 2588)

Što se tiče dvojice koji jedan drugog vrijeđaju, onaj koji prvi počne snosi sav grijeh, pod uvjetom da drugi u svom odgovoru ne pređe mjeru i ne kaže više nego što je njemu rečeno. (Muslim 2587)

Primjer vjernika u njihovoj međusobnoj ljubavi, samilosti i saosjećanju je kao primjer jednog tijela. Kada neki njegov dio oboli, i ostali dijelovi su uznemireni nesanicom i vrućicom. (Muslim 2586)

Vjernik je vjerniku kao građevina čiji dijelovi se međusobno učvršćuju i povezuju. (Muslim 2585)

Potukla su se dva dječaka, jedan iz reda muhadžira, a drugi iz reda ensarija, pa je muhadžir ili muhadžiri povikao: Upomoć muhadžiri! Ensarija je povikao: Upomoć ensarije! Potom je Allahov Poslanik, s.a.v.s., izišao i rekao: Kakva su ovo džahilijjetska prizivanja? Rekli su: Allahov Poslaniče, ništa osim što su se dva dječaka potukla, pa je jedan od njih udario drugog po stražnjici. Rekao je: U redu! Neka čovjek pomogne svome bratu, bio on nasilnik ili onaj kome je učinjeno nasilje. Ako je nasilnik, neka ga spriječi od nasilja i to je pomoć njemu, a ako je onaj kome je učinjeno nasilje, onda neka mu pomogne. (Muslim 2584)

Allah Uzvišeni odgađa kaznu nasilniku, ali kada ga uzme, onda ga ne pušta. Potom je Poslanik, s.a.v.s., proučio ajet: Eto, tako Gospodar tvoj kažnjava kad kažnjava sela i gradove koji su nasilje učinili. Kažnjavanje Njegovo je, zaista, bolno i strašno. (Muslim 2583)

Prava će se na Sudnjem danu sigurno vratiti onima kojima pripadaju. Čak će bezroga ovca uzeti svoja prava od rogate. (Muslim 2582)