Enciklopedija hadisa

"Vjerovjesnik je, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Nemojte grditi moje drugove! Kada bi neko od vas podijelio zlata koliko je brdo Uhud, ne bi postigao nagradu koju oni postignu za udjeljivanje jednog mudda (oko dvije litre), pa ni pola od toga."

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, umro, a Ebu-Bekr bio je u Sunhu (Ismail kaže: Znači u liji), pa je ustao Omer, radijallahu anhu, i rekao: Allaha mi, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije umro!"Omer je", kaže Aiša, "(kasnije) kazivao: Allaha mi, ni u šta drugo nisam vjerovao osim u to da će ga Allah sigurno proživiti te da će on sigurno posjeći ruke i noge ljudima. Došao je Ebu-Bekr, otkrio Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, poljubio ga i rekao: I oca i majku dao bih za tebe – lijep si i živ i mrtav! Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, Allah ti sigurno neće dati da osjetiš smrt dva puta! Potom je izišao i rekao: Ti što se zaklinješ, polahko! Kad progovori Ebu-Bekr, Omer sjede. Ebu-Bekr tada zahvali Allahu, pohvali Ga i reče: Onaj ko je obožavao Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem – pa Muhammed je doista mrtav; a onaj ko je obožavao Allaha – pa On je doista živ i ne umire! Potom je naveo (kuranske ajete): Ti ćeš, zacijelo, umrijeti, a i oni će, također, pomrijeti..., i: Muhammed je samo Poslanik, a i prije njega bilo je poslanika. Ako bi on umro ili ubijen bio, zar biste se stopama svojim vratili? Onaj ko se stopama svojim vrati neće Allahu nimalo nauditi, a Allah će zahvalne sigurno nagraditi. Ljudi su grcali u plaču. Ensarije su se bile sakupili kod Sada b. Ubade u sastajalištu plemena Benu-Saide i objavili: Od nas emir, i od vas emir! Otišli su im Ebu-Bekr, Omer b. Hattab i Ubejda b. Džerrah. Omer je bio počeo govoriti, ali ga je Ebu-Bekr ušutkao. Omer je (kasnije) kazivao: Nisam tim svojim govorom želio ništa drugo osim da kažem ono što je bilo aktuelno za tu priliku. Bio sam to pripremio plašeći se da će Ebu-Bekr zaboraviti. Tada je, kao najrječitiji čovjek, progovorio Ebu-Bekr i rekao: Mi smo emiri, a vi ste veziri!Ne!, usprotivi se Hubab b. Munzir govoreći: Tako mi Allaha, mi to ne dopuštamo! Neka od nas bude emir, i od vas emir! Ne!, uzvrati Ebu-Bekr i dodade: Mi smo emiri, a vi ste veziri! Dajte prisegu Omeru ili Ebu-Ubejdi b. Džerrahu, oni su iz najplemenitijeg arapskog plemena, s najčistijim arapskim osobinama! Pa su dali prisegu Omeru i Ubejdi b. Džerrahu, a Omer reče: Naprotiv, tebi prisegu dajemo, ti si naš prvak, najbolji plemić i najdraži Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, od svih nas! Omer je zgrabio ruku Ebu-Bekrovu i stisnuo je u znak prisege. Prisegu su potom dali i ostali ljudi. Neko tada reče: Ubili ste Sad b. Ubadu! Allah ga ubio!, uzvrati Omer. " (Buhari)

"Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kad je rekao: Ko udijeli dvoje od nečega na Allahovom putu bit će pozvan (da uđe) na vrata (tj. Dženneta, kaže prenosilac) riječima: Allahov robe, ovo je dobro! Pa ko bude od onih što su namaz obavljali bit će pozvan s Vrata namaza, a ko bude borac na Allahovu putu bit će pozvan s Vrata džihada. Ko je dijelio milostinju bit će pozvan s Vrata milostinje, a ko je postio bit će pozvan s Vrata posta i Vrata Rejjan. A nije li nužno, Allahov Poslaniče, upita Ebu-Bekr, da neko bude pozvan sa svih tih vrata i da li će neko tako biti pozvan (sa svih vrata)? Da, odgovori Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i nadam se da ćeš ti, Ebu-Bekre, biti jedan od njih." (Buhari)

"Spavao sam i u snu vidio bunar; iz njega sam kantom grabio onoliko koliko je Allah htio. Poslije mene uzeo ju je Ibn-Ebi-Kuhafe (Ebu-Bekr) i – neka mu Allah oprosti slabost – mučeći se izvadio kantu ili dvije (u nedoumici je prenosilac). Potom se kanta pretvorila u veću, pa ju je preuzeo Ibn-Hattab (Omer). Nisam u tome (poslu) vidio vještijeg čovjeka od njega; tako da su ljudi napravili (pojilišta) odmorišta oko vode." (Buhari)

Islam je sazdan na pet stvari: priznavanju Allahove jednoće, obavljanju namaza, davanju zekata, postu u ramazanu i hadžu." Neki čovjek (koji je slušao prenošenje hadisa) reče: Hadžu i postu u ramazanu?" On reče: Ne, postu u ramazanu i hadžu, tako sam čuo od Allahovog Poslanika." (Muslim.)

Allah, dž.š., izdvojit će na Sudnjem danu pred svim stvorenjima nekog čovjeka kome će biti rašireno 99 registara (bilježnica s djelima), svaki od njih bit će dugačak koliko pogled doseže, pa će reći: 'Niječeš li (negiraš li) nešto od ovoga? Jesu li ti nepravdu učinili Moji pisari koji su na te pazili?' On će reći: 'Ne, Gospodaru.' On će reći: 'Imaš li kakvu ispriku?', a on će reći: 'Nemam, Gospodaru!' Uzvišeni će reći: 'Naprotiv, kod Nas imaš jedno dobro djelo, danas ti neće biti učinjena nepravda.' Bit će izvađena kartica na kojoj je pisalo: 'Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluh' i reći će: 'Prisustvuj vaganju svojih djela! 'Gospodaru, šta je ova kartica pored ovih registara?' 'Neće ti biti učinjena nepravda.' Na jedan tas će biti stavljena kartica, a na drugi registri, pa će registri (tas s njima) otići uvis (biti lakši), a kartica će pretegnuti, jer ništa nema težinu kakvu ima Allahovo ime." (Tirmizi.)

Neki je čovjek došao Božijem Poslaniku i rekao: 'Izvijesti me o djelu koje će me uvesti u Džennet, a udaljiti od Vatre.' Ljudi (prisutni) su na to rekli: 'Šta mu je, šta mu je?', pa je (Poslanik) rekao: 'Ima potrebu (da zna). To je da robuješ Allahu i da Mu ništa ne pridružuješ, da obavljaš namaz i daješ zekat. Ostavi je.'" (Buhari, Muslim i Nesai.)

Bio sam s Poslanikom, a.s., na putovanju. Jednoga dana, dok smo išli, bio sam blizu njega, pa sam rekao: 'Božiji Poslaniče, izvijesti me o djelu koje će me uvesti u Džennet, a udaljiti od Vatre.' On reče: 'Pitao si o velikoj stvari, a to je lahko onome kome Allah olakša: da robuješ Allahu i da Mu ništa ne pridružuješ, da obavljaš namaz, daješ zekat, postiš ramazan i hodočastiš Allahovu kuću.' Potom je rekao: 'Hoćeš li da te uputim na vrata dobra (različite vrste dobrih djela)?' 'Svakako, Božiji Poslaniče', rekoh. 'Post je štit, sadaka gasi grijeh kao što voda gasi vatru, a čovjekov namaz duboko u noći jeste obilježje dobrih.' Potom je proučio riječi Uzvišenog: 'Bokovi njihovi se postelja lišavaju i oni se Gospodaru svome iz straha i želje klanjaju.'Zatim je rekao: 'Hoćeš li da te izvijestim o glavi svih stvari, njihovom stupu i vrhuncu?' Ja sam rekao: 'Svakako, Božiji Poslaniče!' 'Glava svih stvari je namaz, njegov stup je namaz, a vrhunac džihad.' Potom je rekao: 'Hoćeš li da te izvijestim čime se sve to postiže i biva kako treba?' Rekoh: 'Svakako, Božiji Poslaniče.' On pokaza na svoj jezik, pa rekoh: 'Zar ćemo biti odgovorni i za ono što govorimo?' On reče: 'Živ ti bio majci, o Muaze, zar će ljudi u vatru biti naglavačke bačeni izuzev kao žetva njihovih jezika?'" (Tirmizi.)

'La ilahe illallah' su kod Allaha, dž.š., cijenjene riječi. One kod Allaha imaju (posebno) mjesto. Ko ih iskreno izgovori, pomoću njih će ga Allah uvesti u Džennet, a ko ih rekne lažno, spasit će mu krv i imetak (bit će pošteđen borbe protiv njega), a sutra će se susresti s Allahom, Koji će ga pozvati na polaganje računa." (Bezzar.)

Ko bude priznavao, srcem uvjeren, da mu je Allah Gospodar a da sam mu ja poslanik", pritom je pokazao na svoju kožu, Allah će ga zabraniti vatri (tj. zabranit će vatri da ga prži)." (Bezzar i Taberani.)

Išli smo s Božijim Poslanikom sve dok nismo stigli u Kedid ili Kudejd. Ljudi su počeli tražiti dozvolu da idu svojim porodicama, pa im je on dozvoljavao. Tu je Božiji Poslanik ustao, zahvalio Allahu, a potom rekao: 'Šta je to s ljudima pa im je polovina drveta (stabla) okrenuta prema Božijem Poslaniku mrža od one druge polovine?' Potom se nije mogao vidjeti niko a da ne plače. Neki čovjek rekao je: 'Onaj ko bude tražio dopuštenje nakon ovoga je nepromišljen (sefih).' Potom je (Božiji Poslanik) zahvalio Allahu, rekao još neke dobre stvari i kazao: 'Svjedočim kod Allaha da koji rob umre, a svjedočio je iskreno iz srca da nema boga osim Allaha i da sam ja Božiji poslanik i potom ispravno postupao, bit će upućen u Džennet.' Još je kazao: 'Moj Uzvišeni Gospodar obećao mi je da će bez polaganja računa i kažnjavanja u Džennet uvesti sedamdeset hiljada mojih sljedbenika. Ja priželjkujem da oni ne uđu prije nego što se vi i oni od vaših očeva (roditelja), bračnih drugova i potomstva koji budu činili dobro ne smjestite u vaše džennetske stanove.'" (Ahmed)

Neki od Poslanikovih, s.a.v.s., ashaba su, kad je on preselio na ahiret, bili ožalošćeni za njim, toliko da su neki skoro bili obuzeti šejtanskim došaptavanjima (vesvesama). Bio sam jedan od njih. Dok sam sjedio u hladu jedne utvrde (zidine), prošao je Omer i nazvao mi selam, a ja nisam osjetio niti da je prošao niti da je selam nazvao. Omer je otišao kod Ebu Bekra i rekao mu: 'Iznenađuje li te da sam prošao pored Osmana i nazvao mu selam, a on mi nije uzvratio.' Došli su on i Ebu Bekr i zajedno mi nazvali selam, a potom je Ebu Bekr rekao: 'Došao mi je tvoj brat Omer i spomenuo da je prošao pored tebe i nazvao selam, a ti mu nisi uzvratio selam, šta te navelo na to?' 'Nisam to učinio', rekoh. Omer mi reče: 'Tako mi Allaha, učinio si, ali je posrijedi vaša uznositost (ponos, umišljenost), o, Benu Umejja.' 'Tako mi Allaha', rekoh, 'nisam osjetio ni da si prošao ni da si pozdravio.' Ebu Bekr reče: 'Istinu govori. Nešto te je zabavilo, pa to nisi učinio?' 'Da', rekoh. 'A šta to?' 'Allah je Sebi uzeo Svoga Poslanika prije nego što sam ga upitao o spasu u ovoj stvari (u islamu).' 'Ja sam ga o tome pitao', reče Ebu Bekr. Ustadoh spram njim i rekoh: 'Neka moj otac i moja majka budu otkup za tebe, ti si za to najdostojniji.' Ebu Bekr reče: 'Rekao sam: 'Božiji Poslaniče, šta je uspjeh u ovome (u islamu)?' Božiji Poslanik reče: 'Ko od mene prihvati riječ koju sam ponudio svome amidži (šehadet), pa je on odbije, ona će mu biti spas.''" (Bilježe Ahmed, Taberani i Bezzar.)

[1] Fraza kojom se iskazuje poštovanje.

Hazreti Omer vidio je Talhu utučenog nakon smrti Božijeg Poslanika i izbora Ebu Bekra za halifu, pa mu rekao: 'Šta je s tobom, možda ti nije pravo što je na rukovodećem položaju tvoj amidžić Ebu Bekr?' 'Nije to', reče on i pohvalno se izrazi o njemu. 'Meni ponajviše od svih vas ne smeta njegovo rukovođenje, već se radi o riječima koje sam čuo od Božijeg Poslanika, s.a.v.s.: 'Ja znam riječi, kad ih na samrti rekne rob (vjernik), zbog kojih mu Allah odagna nevolje, čak mu i tijelo i duša osjećaju njihov miris.' Spriječilo me je da pitam za njih samo to što sam uvijek bio u prilici to učiniti, dok nije umro.' Omer reče: 'Ja ih znam!' On reče: 'Neka je hvala Allahu! Koje su?' On reče: 'Znaš li riječi koje bi bile veće od riječi koje je ponudio svome amidži na samrti? Da je znao da je nešto veće, to bi mu naredio.' Talha reče: 'To su te, tako mi Allaha!'" (Ahmed i Ebu Ja'la)

Čudno je sve što je u vezi s vjernikom – sve je dobro po njega, i nije tako ni s kim osim s vjernikom: ako ga snađe dobro, on zahvali, pa bude dobro po njega, a ako ga snađe nevolja, strpi se, pa bude dobro po njega." (Muslim.)

Tako mi Onoga u Čijoj je ruci Muhammedova duša, ko god iz ovog naroda, bio on Jevrej ili kršćanin, čuje za mene, a ne povjeruje u ono s čime sam poslan bit će među žiteljima Vatre." (Muslim.)

Mahmud ibn er-Rebi izvijestio me je da pamti Božijeg Poslanika, s.a.v.s., i pamti kako ga je polio po licu iz bunara koji je bio u njihovoj kući. Tvrdi da je čuo Itbana ibn Malika el-Ensarija, koji je s Božijim Poslanikom, s.a.v.s., učestvovao na Bedru, kako govori: 'Klanjao sam (kao imam) svojima iz Benu Salima. Dijelila nas je dolina. Kad bi došle kiše, teško sam je prelazio da bih došao do njihovog mesdžida. Došao sam Božijem Poslaniku i rekao mu: 'Oslabio mi je vid, a dolinom između mene i mojih suplemenika kada dođu kiše, teče voda, pa mi ju je teško preći. Bilo bi mi drago da dođeš i da u mojoj kući klanjaš na mjestu koje ću ja koristiti kao musallu (prostor za klanjanje).' Božiji Poslanik, s.a.v.s., rekao je: 'Učinit ću to.' Božiji Poslanik i Ebu Bekr došli su mi nakon što je pripeklo. Zatražio je dozvolu da uđe, dopustio sam mu, pa nije sjeo dok nije rekao: 'U kojem dijelu kuće želiš da klanjam?' Pokazao sam na mjesto na kojem sam želio da klanja, pa je on stao i donio tekbir, a mi smo se poredali iza njega. Klanjao je dva rekata i predao selam, a i mi. Zadržao sam ga na haziru koji mu se pripremao. Ukućani su čuli da je u mojoj sobi Božiji Poslanik, pa su muškarci u velikom broju pohrlili u nju. Neko od njih je rekao: 'Šta je to s Malikom, ne vidim ga?' Drugi je rekao: 'To je munafik koji ne voli Allaha i Njegovog Poslanika.' Božiji Poslanik rekao je: 'Ne govori tako, zar nije rekao 'La ilahe illallah', zarad Allahovog zadovoljstva?' Ovaj reče: 'Allah najbolje zna i Njegov Poslanik najbolje zna. A mi, Allaha mi, vidimo da voli i da priča samo s munaficima.' Božiji Poslanik je rekao: 'Allah je zabranio vatri (da prži) onoga ko rekne 'La ilahe illallah' zarad Allahovog zadovoljstva.'" Mahmud veli: Pričao sam to ljudima među kojima je bio Ebu Ejjub, ashab Božijeg Poslanika, s.a.v.s., za vrijeme vojnog pohoda na teritoriju Bizantije, kojim je rukovodio Jezid ibn Muavija, a u kojem je Ebu Ejjub umro, pa je to Ebu Ejjub zanijekao, rekavši: 'Tako mi Allaha, ne mislim da je Božiji Poslanik ikada rekao to što veliš.' To mi je teško palo, pa sam se zavjetovao Allahu da ću, ako me sačuva do povratka s moga pohoda, o tome pitati Itbana ibn Malika, ako ga nađem živog u mesdžidu njegova plemena. Vratio sam se, pa sam krenuo na hadž ili umru i otišao do Medine. Došao sam do Benu Salima, kad tamo Itban, kao slijepi starac, klanja svome plemenu. Kada je predao selam, nazvao sam mu selam, rekao mu ko sam, pa ga pitao za taj hadis, a on mi ga je prenio onako kako mi ga je prenio i prvi put." (Buhari i Muslim.)

Ko bude podučavao znanje imat će nagradu onih koji budu postupali u skladu s njim, ne umanjujući nagradu onoga ko radi." (Bilježi Ibn Madža.)

Dvije stvari su obavezne." Neki čovjek reče: Božiji Poslaniče, koje su to dvije obavezne stvari?" On reče: Ko umre, a bude pripisivao Bogu druga, ući će u Vatru, a ko umre a ne bude pripisivao Bogu druga, ući će u Džennet." (Muslim.)

Izašao sam jedne noći, kad ono Božiji Poslanik ide sam, s njim nije bio niko, pa rekoh sebi: 'Nije mu drago da neko ide s njim', pa sam išao sjenovitim mjestima. Osvrnuo se, vidio me je, pa upita: 'Ko je to?' 'Ebu Zerr, neka me Allah učini otkupom za tebe', rekoh. On reče: 'Dođi, Ebu Zerre.' Išao sam s njime neko vrijeme, pa je rekao: 'Oni koji imaju puno na Sudnjem danu imat će malo, osim onoga kome Allah da dobro, pa ga on bude dijelio u dobre svrhe desno i lijevo, ispred i iza sebe.' Išao sam s njime još neko vrijeme, pa mi je rekao: 'Sjedi ovdje.' Posadio me na zaravan oko koje je bilo kamenje, rekavši mi: 'Ostani ovdje dok ti se ne vratim.' Otišao je stazom dok mi se nije izgubio iz vida i dugo se zadržao. Potom sam ga čuo kako govori, dolazeći: 'Pa makar krao i blud činio.' Kada je došao, nisam se mogao strpiti, pa sam rekao: 'Božiji Vjerovjesniče, neka me Allah učini otkupom za tebe, kome si se obraćao na stazi, nisam čuo da ti neko uzvraća?' On je rekao: 'To je Džibril, koji me susreo pored puta i rekao: 'Obraduj tvoj umet: 'Ko umre a ne bude ništa pripisivao Bogu, ući će u Džennet.'' Ja sam rekao: 'O Džibrile, i ako bude krao i bludničio?' 'Da', reče on.' Rekoh: 'Božiji Poslaniče, i ako bude krao i bludničio?' On reče: 'Da.' 'I ako bude krao i bludničio?', rekoh. On reče: 'Da, i ako bude pio alkohol.'" (Buhari i Muslim.)

Jahao sam iza Poslanika, s.a.v.s., na magarcu po imenu Ufejr, pa je rekao: 'O Muaze, znaš li šta je obaveza Allahovih robova prema Njemu, a šta je Allahova obaveza prema robovima?' Rekoh: 'Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju', a on reče: 'Robovi su prema Allahu dužni da Mu robuju i da Mu nikoga ravnim ne drže, a Njegova je obaveza da ne kazni onoga ko Mu ništa ne pripisuje.' 'Božiji Poslaniče, hoću li obradovati ljude?', rekoh. 'Nemoj ih radovati, jer će se pouzdati', reče on." Enes veli: Muaz je na samrti izvijestio o tome, bojeći se grijeha ako to ne učini." (Buhari, Muslim i Tirmizi)