Zastanimo pred ovim pitanjem. To nije pitanje koje proizlazi iz srdžbe. To je pitanje koje proizlazi iz milosti. Uzvišeni Allah ne kaže: “Kako da vas kaznim?” Nego pita: “Zašto bih vas kažnjavao?”
Kao da nam Uzvišeni Allah poručuje: “Ja ne želim vašu propast, nego vaš povratak Meni.“

U ovom ajetu su spojeni vjerovanje i zahvalnost. Vjerovanje nije samo riječ na jeziku, a zahvalnost nije samo izgovoriti: 
”Hvala Allahu.“ Prava zahvalnost je stanje srca koje prepoznaje Allahove blagodati u svakom trenutku života.
Nažalost, čovjek brzo zaboravlja. U nevolji moli Uzvišenog Allaha, a kada dođe olakšanje, ponaša se kao da je sve došlo samo od sebe. Zato nas Uzvišeni Allah podsjeća: “Ako budete zahvalni, Ja ću vam, sigurno, još više dati.“ (Ibrahim, 7)

Uzvišeni Allah nije rekao samo da će povećati imetak. Povećava se bereket. Povećava se smirenost. Povećava se zadovoljstvo. Povećava se svjetlo u srcu.
Koliko ljudi posjeduje mnogo, a nema mira? A koliko ljudi imaju malo, ali hodaju zemljom spokojni kao da nose džennetski vrt u svojim prsima?
Razlika je često u zahvalnosti. Jer zahvalnost nije samo riječ. Zahvalnost je pogled srca. Zahvalan čovjek vidi Allahovu ruku i tamo gdje drugi vide slučajnost. On vidi blagodat u zdravlju, ali i mudrost u bolesti. Vidi milost u susretu, ali i pouku u rastanku. Vidi Allahovu brigu čak i onda kada ne razumije Njegovu odredbu. Allahova vrata ostaju otvorena.

Veliki učenjaci govorili su da najveća kazna nije siromaštvo, bolest niti iskušenje. Najveća kazna je tvrdo srce. Srce koje više ne osjeća potrebu za Allahom.
Ali zahvalnost se ne pokazuje samo prema Uzvišenom Allahu. Naša vjera nas uči da budemo zahvalni i ljudima. 

Kada govorimo o zahvalnosti, najčešće pomislimo na zahvalnost Uzvišenom Allahu, a to je svakako temelj naše vjere. Međutim, islam nas uči da se zahvalnost prema Allahu ogleda i kroz zahvalnost prema ljudima.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ”Ko nije zahvalan ljudima, nije zahvalan ni Uzvišenom Allahu.”

Danas često očekujemo dobro od drugih, a teško izgovaramo jedno iskreno “hvala“. Ne znamo se zahvaliti roditeljima, supružnicima, prijateljima, komšijama i onima koji nam učine uslugu. A ako nismo naučili cijeniti dobro koje nam ljudi čine, kako ćemo tek istinski cijeniti bezbrojne blagodati koje nam Uzvišeni Allah svakodnevno daje?

Zato budimo od onih koji vjeruju, zahvaljuju Allahu i zahvaljuju ljudima. Jer zahvalno srce vidi blagodati, a onaj ko vidi blagodati, bliži je Allahovoj milosti.

U jednoj predaji se navodi da će Uzvišeni Allah na Sudnjem danu reći jednom od Svojih robova: „Da li si se zahvalio tom čovjeku?“ On će odgovoriti: „Nisam, Gospodaru, ja sam se Tebi zahvalio.“ A Uzvišeni Allah će reći: „Nisi se ni Meni zahvalio kada se njemu nisi zahvalio.“

Koliko je ovo snažna poruka! Nekada mislimo da je dovoljno samo u srcu priznati da je svako dobro od Uzvišenog Allaha. To jeste istina, ali Uzvišeni Allah je učinio da nam mnoge blagodati dolaze preko ljudi. Zato je nezahvalnost ljudima zapravo oblik nemara prema blagodatima koje nam Allah šalje.

Još je opasnije kada čovjek dobročinstvo dočeka ravnodušno ili ga smatra svojim pravom. Takav odnos ne samo da povređuje ljude nego i zatvara vrata budućem dobru.

Zato je Džafer Es-Sadik, radijallahu anhu, rekao: „Prokleo Uzvišeni Allah onoga koji prekida put dobročinstva. To je čovjek kome je učinjeno dobro, a on nije zahvalan na tome i time sprječava dobročinitelja da isto dobro učini i drugima.“

Zaista, kada neko učini dobro i naiđe na nezahvalnost, njegovo srce se razočara. Možda će sutra odustati od pomaganja drugima. Tako jedna nezahvalna osoba ne nanosi štetu samo sebi nego može postati razlog da se ugasi lanac dobročinstva među ljudima.