Otac kradljivac i sin škrtac
Neki mladić se požalio Božijem Poslaniku, a.s. da ga je njegov rođeni otac potkrada, pa je Poslanik,a.s., zatražio da taj čovjek dođe te mu je došao starac koji se u hodu na štap oslanjao.
Kada mu je Poslanik, a.s., prenio tvrdnju njegovog sina starac je rekao: "Kada sam bio mlađi bio sam jak, a on je bio slabašan, bio sam imućan, a on bez ičega i ništa mu nisam uskraćivao. A danas, ja sam nemoćan, a on je moćan, ja nemam ništa, a on ima sve i on prema meni škrtari!" Tada je Poslanik, a.s. zaplakao i kroz plač rekao: "Nema grumena zemlje ni kamena, a pogotovo ne ljudskog srca koje ne bi proplakalo kada ovo čuje". Onda se obratio mladiću: "Idi! I ti i tvoja imovina pripadate ocu!
