Sura El-Mumtahina, 1. ajet
AJET
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوا۟ لَا تَتَّخِذُوا۟ عَدُوِّى وَعَدُوَّكُمْ أَوْلِيَآءَ تُلْقُونَ إِلَيْهِم بِٱلْمَوَدَّةِ وَقَدْ كَفَرُوا۟ بِمَا جَآءَكُم مِّنَ ٱلْحَقِّ يُخْرِجُونَ ٱلرَّسُولَ وَإِيَّاكُمْ ۙ أَن تُؤْمِنُوا۟ بِٱللَّهِ رَبِّكُمْ إِن كُنتُمْ خَرَجْتُمْ جِهَٰدًا فِى سَبِيلِى وَٱبْتِغَآءَ مَرْضَاتِى ۚ تُسِرُّونَ إِلَيْهِم بِٱلْمَوَدَّةِ وَأَنَا۠ أَعْلَمُ بِمَآ أَخْفَيْتُمْ وَمَآ أَعْلَنتُمْ ۚ وَمَن يَفْعَلْهُ مِنكُمْ فَقَدْ ضَلَّ سَوَآءَ ٱلسَّبِيلِ ﴿١﴾
PREVOD - Besim Korkut
O vjernici, ako ste pošli da se na putu Mome borite i da naklonost Moju steknete, s Mojim i svojim neprijateljima ne prijateljujte i ljubav im ne poklanjajte – oni poriču Istinu koja vam dolazi i izgone Poslanika i vas samo zato što u Allaha, Gospodara svoga, vjerujete. Vi im krišom ljubav poklanjate, a Ja znam i ono što tajite i ono što javno činite. Onaj od vas koji to bude činio s Pravog puta je skrenuo.
PREVOD - Enes Karić
O vjernici! Ne uzimajte Moga neprijatelja i svoga neprijatelja za prijatelje, ljubav im darivajući, a oni poriču Istinu koja došla je vama, i izgone Poslanika i vas zato što vjerujete u Allaha, vašega Gospodara, ako ste već izišli da se borite na Putu Mojemu i tražeći zadovoljstvo Moje – a vi njima ljubav kradom poklanjajte! Ja znadem sve što vi skrivate i sve što obznanjujete, a ko to od vas bude činio, pa – s Puta Pravoga on je zalutao!
PREVOD - Muhamed Mehanović
O vi koji vjerujete! Ne uzimajte Moje neprijatelje i svoje neprijatelje za prisne prijatelje, ljubav im darivajući, a oni poriču Istinu koja došla je vama, i izgone Poslanika i vas zato što vjerujete u Allaha, vašega Gospodara, ako ste već izišli radi džihada na Putu Mojemu i tražeći zadovoljstvo Moje. Vi njima ljubav tajno iskazujete, a Ja najbolje znam što vi skrivate i što obznanjujete. A ko to od vas bude činio, pa - taj je zalutao s Pravog puta.
PREVOD - Saheeh International (English)
(1) O you who have believed, do not take My enemies and your enemies as allies,[1672] extending to them affection while they have disbelieved in what came to you of the truth, having driven out the Prophet and yourselves [only] because you believe in Allāh, your Lord. If you have come out for jihād [i.e., fighting or striving] in My cause and seeking means to My approval, [take them not as friends]. You confide to them affection [i.e., instruction], but I am most knowing of what you have concealed and what you have declared. And whoever does it among you has certainly strayed from the soundness of the way.
PREVOD - Bubenheim (Deutsche)
O die ihr glaubt, nehmt nicht Meine Feinde und eure Feinde zu Schutzherren, indem ihr ihnen Zuneigung entgegenbringt, wo sie doch das verleugnen, was von der Wahrheit zu euch gekommen ist, und den Gesandten und euch selbst vertreiben, weil ihr an Allah, euren Herrn, glaubt. (Nehmt sie nicht zu Schutzherren), wenn ihr wirklich ausgezogen seid zum Abmühen auf Meinem Weg und im Trachten nach Meiner Zufriedenheit. (Tut das nicht, indem) ihr ihnen heimlich Zuneigung zeigt, wo Ich doch besser weiß, was ihr verbergt und was ihr offenlegt. Und wer von euch das tut, der ist fürwahr vom rechten Weg abgeirrt.
TEFSIR - Ibn Džuzejj el-Kilbi el-Endelusi
Sura EL-MUMTEHANE (Provjerena) Objavljena u Medini;sadrži 13 ajeta; objavljena poslije sure el-Ahzab. O, vi koji vjerujete, ne uzimajte Moje i svoje neprijatelje za prijatelje i ne poklanjajte im ljubav – Pod neprijateljima se ovdje misli na nevjernike Kurejšije. Ajet je objavljen u vezi sa slučajem Hatiba b. Ebi Beltea. Naime, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, želio je u godini Hudejbijje ući u Mekku. Međutim, pokazao je kao da želi krenuti na Hajber, pa se među ljudima takva vijest proširila. Samo je neke od uglednijih ashaba izvijestio da, zapravo, namjerava ići u Mekku. Među njima je bio i Hatib koji je potom napisao pismo određenoj grupi Mekkelija o namjerama muslimana. Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, je o tome došla vijest sa nebesa te je poslao Aliju b. Ebi Taliba, Zubejra i Mikdada rekavši im: Krenite sve dok ne dođete do bašče Hāh, u njoj je žena putnica koja nosi Hatibovo pismo za mnogobošce!" Krenuli su i našli dotičnu ženu putnicu kojoj su naredili: Pokaži pismo!" Žena je odgovorila: Nemam nikakvo pismo!" Potom su pretražili njenu prtljagu, ali ništa nisu našli. Jedan od ashaba je rekao: Kod nje nema pisma!" Ali b. Ebi Talib je na te riječi uzviknuo: Nije slagao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, a niti je slagao Allah! Tako mi Allaha, ili ćeš pokazati pismo ili ćemo te lišiti odjeće!" Žena reče: Ostavite me na miru!" A potom je izvadila pismo iz svoje pletenice. Grupa je s pismom došla do Allahovoga Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a on se Hatibu obrati: Ko je ovo napisao?" Hatib reče: Ja sam, o, Allahov Poslaniče! Međutim, ne žuri sa mnom! Tako mi Allaha, nisam to uradio zato što sam napustio svoju vjeru a niti iz želje za nevjerništvom! Bio sam čovjek koji je bio vezan za Kurejšije, a nisam bio od njihovih uglednika, pa sam želio da imam kod njih vezu zbog koje će pripaziti moju rodbinu!" Na te riječi Omer b. Hattab reče: Dozvoli mi, o, Allahov Poslaniče da udarim po vratu ovog dvoličnjaka!" Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je tada rekao: Istinu je rekao Hatib! On je od učesnika Bedra! A šta znaš Omere, možda je Allah pogledao učesnike Bedra i rekao: 'Radite što hoćete, već sam vam oprostio!' Nemojte o Hatibu govoriti ništa osim onoga što je dobro!" Potom je objavljen ovaj ajet koji ukorava Hatiba zbog njegovog postupka i upozorava vjernike da niko takvo što ne ponovi. Ajet također izražava i počast prema Hatibu jer je Allah posvjedočio njegov iman u Svojim riječima: O, vi koji vjerujete; oni poriču ono što vam dolazi od Istine i izgone Poslanika i vas – pa su neki učinili hidžru u Medinu, a neki i u Abesiniju; samo zato što vjerujete u Allaha, Gospodara vašeg, ako ste pošli da se borite na Putu Mome i da steknete zadovoljstvo Moje! Vi im tajno iskazujete ljubav, a Ja znam i ono što tajite i ono što javno činite! Onaj među vama koji to bude činio, skrenuo je s Pravoga Puta!
TEFSIR - Ibn Kesir
Sura EL-MUMTEHANE (Provjerena) "O vjernici! Ne uzimajte Moje neprijatelje i svoje neprijatelje za prijatelje, ljubav im darivajući, a oni poriču Istinu koja došla je vama, i izgone Poslanika i vas zato što vjerujete u Allaha, vašega Gospodara, ako ste već izišli radi džihada na Putu Mojemu i tražeći zadovoljstvo Moje, a vi njima ljubav tajno iskazujete, a Ja najbolje znam što vi skrivate i što obznanjujete. A ko to od vas bude činio, pa - taj je zalutao s Pravog puta." Komentar ajeta: Povod objave početka ove plemenite sure bio je slučaj Hatib-Belte'a. Ovaj je Hatib bio muhadžir i učestvovao je u Bici na Bedru. U Meki je ostavio djecu i imetak, a sam nije pripadao plemenu Kurejš, nego je bio saveznik Osmanov. Kada se Allahov Poslanik, s.a.v.s., odlučio na osvajanje Meke, pošto su njeni stanovnici prekinuli ugovor, naredio je muslimanima da se pripremaju za taj pohod. Tom prilikom molio je Allaha, dž.š.: "Allahu moj, ne dozvoli da čuju išta o nama." Međutim, Hatib je upravo ovo nakanio. Napisao je pismo i poslao ga po ženi Kurejšijki stanovnicima Meke dajući im do znanja kakav je pohod odlučio poduzeti Poslanik, s.a.v.s., da bi time dobio zaštitu kod Kurejšija. Allah, dž.š., upoznao je s tim Svoga Poslanika, s.a.v.s., uslišavajući njegovu dovu. Pa je Poslanik, s.a.v.s., poslao za tom ženom svoje ashabe i uzeli su pismo od nje. Ovo je jasno i hadis je vjerodostojan. U drugom predanju koje bilježi Imam Ahmed od Alije, r.a., kaže se: "Poslao nas je Allahov Poslanik, s.a.v.s., na put: mene, Ez-Zubejra i El-Mikdada, rekavši nam: 'Idite do bašče Hah, u njoj ćete naći ženu po imenu Za'ina, koja nosi pismo. Uzmite ga od nje.' Pa smo pošli hitajući na našim konjima dok ne dođosmo do bašče. Tu nađosmo ženu i zatražismo od nje da nam da pismo, a ona reče: 'Nemam nikakvo pismo.' 'Ili ćeš nam dati pismo, ili ćeš skinuti odjeću!' Pa je izvadila pismo iz svojih pletenica, mi ga uzesmo i donesosmo ga Allahovom Poslaniku, s.a.v.s.; kad ono bijaše od Hatiba ibn Ebi-Belte'a za idolopoklonike u Meki, sa saopćenjem nekih namjera Allahovog Poslanika, s.a.v.s. Resulullah, s.a.v.s., tada reče: 'Što je ovo, Hatibe?' -'Ne požuruj sa mnom. Ja sam se nekad priključio Kurejšijama, a sam nisam Kurejšija. Neki muhadžiri, koji su sada s tobom, imali su rođake koji su štitili njihove porodice u Meki. Ja sam želio, pošto me je mimoišlo to, da budem vezan za njih, da time dobijem zaštitu za svoju porodicu. To nisam učinio kao vid nevjerovanja, ili otpadništva od svoje vjere, niti stoga što želim da uznevjerujem nakon što sam musliman postao.' Allahov Poslanik, s.a.v.s., tada reče: ' Doista vam je istinu rekao.' Omer, r.a., usprotivi se: 'Dozvoli mi da posiječem ovog licemjera.' Poslanik reče: 'On je učestvovao na Bedru, a šta znaš, možda je Allah, dž.š., nadzirao učesnike Bedra i tada im rekao: 'Radite što hoćete, Ja sam vam oprostio.'" Na ovaj način navode ga i ostali sastavljači kutubus - sitte izuzev Ibn-Madžea različitim predanjima, a El-Buhari u poglavlju "El-Megazi" dodaje još i ovo: Pa je Allah, dž.š., objavio suru: "O vjernici, s Mojim i svojim neprijateljima ne prijateljujte." U El-Buharijevom navodu kaže se i ovo: "pa zasuziše oči Omerove i on reče: 'Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju!'" U predanju, pak, Ibn Ebi -Hatimovom od Alije, r.a., kaže se: Allahov Poslanik, s.a.v.s., tada reče: "Istinu je govorio Hatib, pa mu se obraćajte samo lijepim riječima." "O vjernici, ne uzimajte Moje neprijatelje i svoje neprijatelje za prijatelje, ljubav im darivajućI, a oni poriču istinu koja došla je vama", tj. istinu poriču idolopoklonici i nevjernici, koji su ratovali protiv Allaha, dž.š., Njegova Poslanika, s.a.v.s., i pravovjernih, pa je Allah, dž.š., odredio da se ima neprijateljski odnos prema njima, kao što na drugom mjestu kaže: "Neka vjernici ne uzimaju za prijatelje nevjernike kad ima vjernika; a onoga ko to čini - Allah neće štititi. To učinite jedino da biste se od njih sačuvali. Allah vas opominje Sobom" (3:28) Allahov Poslanik, s.a.v.s., zbog toga je prihvatio Hatibovu ispriku kada je on spomenuo da je to učinio samo da bi polaskao Kurejšijama, jer su mu kod njih bili djeca i imetak. Imam Ahmed navodi Huzejfine riječi: " Allahov Poslanik, s.a.v.s., naveo nam je primjere; jedan, tri, pet, sedam, devet, jedanaest. Pa je od tih ispričao samo jedan, a ostale je izostavio: Jedan narod je bio slab i siromašan i napao ih je drugi pun oholosti i neprijateljstva. Allah, dž.š., potpomagao je nemoćne, ali se oni prepustiše neprijatelju. Oni ih iskorišćavaše i u potpunosti sebi potčiniše. Time oni izazvaše Allahov gnjev protiv sebe do dana Sučeljenja." "I izgone Poslanika i vas" Ovaj dio ajeta, kao i prethodni podstrekavaju na neprijateljstvo prema njima i nesklapanje s njima bilo kakvih prijateljskih veza, jer su oni prognali Poslanika i njegove ashabe iz svoje sredine prezirući njihovo očitovanje Allahove jednoće i isključivo obožavanje Jedinog Allaha. U vezi s ovim Allah, dž.š., kaže: "a svetili su im se samo zato što su Allaha, Silnoga i hvale dostojnog, vjerovali." (85:8) "Onima koji su ni krivi ni dužni iz zavičaja svoga prognani samo zato što su govorili: 'Gospodar naš je Allah.'" (22:40) "Ako ste već izišli radi džihada na Putu Mojemu i tražeći zadovoljstvo Moje", tj. ako ste takvi, ne uzimajte ih za prijatelje. Ako ste pošli da se borite na Mome putu želeći steći naklonost Moju - ne prijateljujte sa Mojim i vašim neprijateljima koji su vas prognali iz vaših domova, lišili vaše imovine samo iz mržnje prema vama i prezira prema vašoj vjeri, "a vi njima ljubav tajno iskazujete, a Ja najbolje znam šta vi skrivate i šta obznanjujete", tj. ono što prakticirate. Ja znam vaše tajno i javno djelovanje i nutrinu vašu. "A ko to bude od vas činio, pa taj je zalutao s Pravog puta.