- Besim Korkut
- Bubenheim (Deutsche)
- Enes Karić
- Muhamed Mehanović
- Saheeh International (English)
- Ibn Džuzejj el-Kilbi el-Endelusi
- Ibn Kesir
Sura Es-Sedžda
وَلَنُذِيقَنَّهُم مِّنَ ٱلْعَذَابِ ٱلْأَدْنَىٰ دُونَ ٱلْعَذَابِ ٱلْأَكْبَرِ لَعَلَّهُمْ يَرْجِعُونَ ﴿٢١﴾ وَمَنْ أَظْلَمُ مِمَّن ذُكِّرَ بِـَٔايَٰتِ رَبِّهِۦ ثُمَّ أَعْرَضَ عَنْهَآ ۚ إِنَّا مِنَ ٱلْمُجْرِمِينَ مُنتَقِمُونَ ﴿٢٢﴾ وَلَقَدْ ءَاتَيْنَا مُوسَى ٱلْكِتَٰبَ فَلَا تَكُن فِى مِرْيَةٍ مِّن لِّقَآئِهِۦ ۖ وَجَعَلْنَٰهُ هُدًى لِّبَنِىٓ إِسْرَٰٓءِيلَ ﴿٢٣﴾ وَجَعَلْنَا مِنْهُمْ أَئِمَّةً يَهْدُونَ بِأَمْرِنَا لَمَّا صَبَرُوا۟ ۖوَكَانُوا۟ بِـَٔايَٰتِنَا يُوقِنُونَ ﴿٢٤﴾ إِنَّ رَبَّكَ هُوَ يَفْصِلُ بَيْنَهُمْ يَوْمَ ٱلْقِيَٰمَةِ فِيمَا كَانُوا۟ فِيهِ يَخْتَلِفُونَ ﴿٢٥﴾ أَوَلَمْ يَهْدِ لَهُمْ كَمْ أَهْلَكْنَا مِن قَبْلِهِم مِّنَ ٱلْقُرُونِ يَمْشُونَ فِى مَسَٰكِنِهِمْ ۚ إِنَّ فِى ذَٰلِكَ لَـَٔايَٰتٍ ۖ أَفَلَا يَسْمَعُونَ ﴿٢٦﴾ أَوَلَمْ يَرَوْا۟ أَنَّا نَسُوقُ ٱلْمَآءَ إِلَى ٱلْأَرْضِ ٱلْجُرُزِ فَنُخْرِجُ بِهِۦ زَرْعًا تَأْكُلُ مِنْهُ أَنْعَٰمُهُمْ وَأَنفُسُهُمْ ۖأَفَلَا يُبْصِرُونَ ﴿٢٧﴾ وَيَقُولُونَ مَتَىٰ هَٰذَا ٱلْفَتْحُ إِن كُنتُمْ صَٰدِقِينَ ﴿٢٨﴾ قُلْ يَوْمَ ٱلْفَتْحِ لَا يَنفَعُ ٱلَّذِينَ كَفَرُوٓا۟ إِيمَٰنُهُمْ وَلَا هُمْ يُنظَرُونَ ﴿٢٩﴾ فَأَعْرِضْ عَنْهُمْ وَٱنتَظِرْ إِنَّهُم مُّنتَظِرُونَ ﴿٣٠﴾
21.
I Mi ćemo učiniti da blažu kaznu iskuse, prije one najveće, ne bi li se pokajali.
22.
A ima li nepravednijeg od onoga koji, opomenut riječima Gospodara svoga, njima leđa okrene? Mi ćemo, zaista, kazniti zlikovce!
23.
Musau smo Mi Knjigu dali – ne sumnjaj nimalo u to da je on nije primio – i putokazom je sinovima Israilovim učinili.
24.
Između njih smo Mi vođe određivali i oni su, odazivajući se zapovijedi Našoj, na Pravi put upućivali, jer su strpljivi bili i u dokaze Naše čvrsto vjerovali.
25.
Gospodar tvoj će među njima na Sudnjem danu presuditi u onome oko čega su se razilazili.
26.
Zar ovima nije jasno koliko smo Mi prije njih naroda uništili, po čijim oni nastambama hodaju? To su, zaista, dokazi, pa zašto neće da čuju?
27.
Kako oni ne vide da Mi gonimo kišu u ogoljelu zemlju, i činimo da uz pomoć njenu niče rastinje kojim se hrani stoka njihova, a i oni sami – pa zašto neće da vide?!
28.
I oni govore: "Kad će već jednom ta pobjeda, ako istinu govorite?"
29.
Reci: "Na Sudnjem danu, kada nevjernicima neće nikako koristiti to što će tada vjerovati i kad im se nimalo vremena neće dati."
30.
Zato se ti okreni od njih i čekaj, i oni doista čekaju!
21.
Wir werden sie ganz gewiß etwas von der diesseitigen Strafe vor der größeren Strafe kosten lassen, auf daß sie umkehren mögen.
22.
Und wer ist ungerechter als jemand, der mit den Zeichen seines Herrn ermahnt wird und sich hierauf von ihnen abwendet? Gewiß, Wir werden an den Übeltätern Vergeltung üben.
23.
Wir gaben bereits Musa die Schrift - so sei nicht im Zweifel über die Begegnung mit Ihm - und machten sie zu einer Rechtleitung für die Kinder Isra’ils.
24.
Und Wir bestellten unter ihnen Vorbilder, die (sie) nach Unserem Befehl leiteten, als sie sich standhaft gezeigt hatten und von Unseren Zeichen überzeugt waren.
25.
Gewiß, dein Herr wird zwischen ihnen am Tag der Auferstehung über das entscheiden, worüber sie uneinig waren.
26.
Ist ihnen nicht deutlich geworden, wie viele Geschlechter Wir vor ihnen vernichtet haben, in deren Wohnorten sie (nun) umhergehen? Darin sind wahrlich Zeichen. Wollen sie denn nicht hören?
27.
Sehen sie denn nicht, daß Wir das Wasser zum dürren Land treiben und dann dadurch Pflanzen hervorbringen, von denen ihr Vieh und sie selbst essen? Wollen sie denn nicht einsichtig sein?
28.
Und sie sagen: „Wann wird diese Entscheidung eintreten, wenn ihr wahrhaftig seid?
29.
Sag: Am Tag der Entscheidung wird denjenigen, die ungläubig waren, ihr Glaube nicht (mehr) nützen, noch wird ihnen Aufschub gewährt.
30.
So wende dich ab von ihnen und warte ab; sie warten ebenfalls ab.
21.
A Mi ćemo doista dati da iskuse kaznu manju prije kazne velike, da bi se oni povratili.
22.
Ima li zločinitelja većega od onoga ko je opomenut Znacima svoga Gospodara, pa se potom okreće od njih?! Doista ćemo se zlikovcima osvetiti!
23.
A Musau smo Knjigu dali, ne sumnjaj da ju je on susreo, i sinovima Israilovim Uputom je učinili.
24.
I Mi smo između njih vođe odredili, koji su po Našoj Naredbi upućivali zato što su strpljivi bili, i u Naše ajete čvrsto vjerovali!
25.
Doista će Gospodar tvoj međ' njima na Danu Sudnjem presuditi u onome oko čega su se razilazili.
26.
Zar ovi nisu upućeni u to koliko smo Mi prije njih pokoljenja uništili, po čijim staništima hodaju oni?! Doista su u tome dokazi, pa zašto neće da čuju oni?
27.
Zar oni ne vide kako mi tjeramo kišu od zemlje ogoljele pa njome izvodimo rastinje koje stoka njihova jede, a i oni sami?! Zar oni neće da vide?!
28.
I oni vele: Kad će pobjeda ova, ako istinu govorite?!
29.
Ti reci: Na Dan pobjede! Tada ništa nevjernicima koristiti neće njihovo vjerovanje, niti će im se kazna odložiti!
30.
A ti se od njih okreni, i čekaj! I oni zbilja čekaju!
21.
A mi ćemo, doista, dati da iskuse patnju manju prije patnje velike, ne bi li se oni povratili.
22.
Ima li većega zulumćara od onoga koji je opomenut ajetima i znacima svoga Gospodara, pa se potom okreće od njih?! Mi ćemo, zaista, kazniti prestupnike!
23.
Musau smo Mi Knjigu dali - pa ne sumnjaj nimalo u susret s njim - i uputom je sinovima Israilovim učinili.
24.
Između njih Mi smo vođe određivali i oni su, odazivajući se zapovijedi Našoj, na Pravi put upućivali, jer su strpljivi bili i u ajete i znakove Naše čvrsto vjerovali.
25.
Zaista će Gospodar tvoj - baš On - među njima na Kijametskom danu presuditi o onome u čemu su se razilazili.
26.
Zar im nije jasno koliko smo Mi prije njih naroda uništili, po čijim oni nastambama hodaju?! U tome su, zaista, znakovi, pa zašto ne čuju?!
27.
Kako oni ne vide da Mi tjeramo kišu u ogoljelu zemlju, i činimo da, uz pomoć njenu, niče rastinje kojim se hrani stoka njihova, a i oni sami - pa zašto ne vide?!
28.
I oni govore: "Kad će već jednom ta pobjeda, ako istinu govorite?"
29.
Reci: "Na Dan pobjede nevjernicima neće nikako koristiti to što će tada vjerovati i nimalo im se vremena neće dati."
30.
A ti se okreni od njih i čekaj, i oni, doista, čekaju!
21.
(21) And We will surely let them taste the nearer punishment[1175] short of the greater punishment that perhaps they will return [i.e., repent].
22.
(22) And who is more unjust than one who is reminded of the verses of his Lord; then he turns away from them? Indeed We, from the criminals, will take retribution.
23.
(23) And We certainly gave Moses the Scripture, so do not be in doubt over his meeting.[1176] And We made it [i.e., the Torah] guidance for the Children of Israel.
24.
(24) And We made from among them leaders guiding by Our command when they were patient and [when] they were certain of Our signs.
25.
(25) Indeed, your Lord will judge between them on the Day of Resurrection concerning that over which they used to differ.
26.
(26) Has it not become clear to them how many generations We destroyed before them, [as] they walk among their dwellings? Indeed in that are signs; then do they not hear?
27.
(27) Have they not seen that We drive water [in clouds] to barren land and bring forth thereby crops from which their livestock eat and [they] themselves? Then do they not see?
28.
(28) And they say, "When will be this conquest,[1177] if you should be truthful?"
29.
(29) Say, [O Muḥammad], "On the Day of Conquest the belief of those who had disbelieved will not benefit them, nor will they be reprieved."
30.
(30) So turn away from them and wait. Indeed, they are waiting.
21.
I Mi ćemo učiniti da iskuse blažu kaznu prije one najveće – tj. glad i ovosvjetske nedaće. Veli se: ubistvo na Dan Bedra. Drugi vele: kabursku kaznu, a to je nesuvislo mišljenj (beid), zbog Njegovih riječi: ne bi li se (iskrenom tevbom) povratili.
22.
A ima li većeg silnika od onoga koji, opomenut riječima Gospodara svoga, njima leđa okrene? Zaista ćemo Mi zločinitelje kazniti! – Ovo je prijetnja onima koji su bili opomenuti ajetima njihovoga Gospodara pa su leđa okrenuli.
23.
Mi smo dali Musau Knjigu, nemoj biti u sumnji u susret s njim – Ne sumnjaj u to da ćeš sresti Musaa, a.s., u noći Israa. Veli se: ne sumnjaj u susret sa Musaom i Knjigu koja mu je objavljena, a to je Tevrat. Drugi vele: Mi smo dali Musau Knjigu, pa nemoj ni ti sumnjati u dobijanje Knjige koja ti se objavljuje. U ovom zadnjem slučaju izrazom likā je označeno objavljivanje Knjige; i učinili je uputom sinovima Israilovim.
24.
Između njih smo Mi vođe određivali i oni su na Pravi Put upućivali po zapovijedi Našoj, jer su strpljivi bili i u dokaze Naše čvrsto vjerovali.
25.
Zaista će Gospodar tvoj presuditi među njima – Misli se na sva stvorenja. A veli se: misli se samo na sinove Israilove; na Sudnjem danu u onome oko čega su se razilazili.
26.
Zar ovima nije jasno koliko smo Mi uništili prije njih naroda, po čijim oni nastambama hodaju? – Zamjenica se odnosi na stanovnike Mekke, tj. oni hodaju po nastambama uništenih naroda. Veli se: zamjenica se odnosi na one koji su uništeni, tj. uništili smo ih dok su po nastambama svojim hodali. Prvo mišljenje je ljepše (ahsen) jer je u tome dokaz protiv stanovnika Mekke. Zaista su u tome dokazi, pa zar ne čuju?
27.
Zar oni ne vide da Mi gonimo vodu u ogoljelu zemlju – tj. zemlju na kojoj, usljed velike suše, nema rastinja; i činimo da niču, uz pomoć njenu, usjevi kojima se hrani stoka njihova, a i oni sami. Pa zar ne vide?!
28.
I oni govore: "Kad će već jednom ta pobjeda ako istinu govorite?"
29.
Reci: "Na dan pobjede neće nikako koristiti onima koji nisu vjerovali to što će tada vjerovati i neće im se nimalo vremena dati!" – Feth (pobjeda) je razgraničenje između muslimana i nevjernika na Ahiretu. Veli se: misli se na osvojenje Mekke, a to je nesuvislo mišljenje (beid) zbog riječi: Na dan pobjede neće nikako koristiti onima koji nisu vjerovali..., a što će biti na Ahiretu.
30.
Zato se ti okreni od njih – Ovo je derogirano poznatim ajetu Sejf; i čekaj, i oni doista čekaju! – Čekaj njihovu propast i oni čekaju tvoju propast, a u ovome im je prijetnja (tehdid).
21.
A mi ćemo, doista, dati da iskuse kaznu manju prije kazne velike, da bi se oni povratili.
Komentar ajeta:
O govoru Uzvišenog:
"A Mi ćemo, doista,dati da iskuse manju kaznu prije kazne velike." Ibn-Abbas rekao je: "To se misli na dunjalučke patnje, bolove i nesreće i ostalo čime Allah, dž.š., iskušava Svoje robove, kako bi Mu se pokajali."
Buharija od Ibn-Mesuda prenosi da je to ono što ih je zadesilo od ubistva i sužanjstva na dan Bedra. To isto prenosi Malik od Zejd ibn Esleme, a zatim su Es-Suddi i drugi rekli: "U Meki nije bila ni jedna kuća a da nije bila tužna zbog nekog svog ubijenog ili zarobljenog; bili su ili ranjeni ili su platili krvarinu. Bilo je onih na koje se to oboje odnosilo."
22.
Ima li zločinitelja većega od onoga koji je opomenut znacima svoga Gospodara, pa se po tom okreće od njih?! Mi ćemo, zaista, kazniti zlikovce.
Komentar ajeta:
"Ima li zločinitelja većega od onoga koji je opomenut znacima svoga Gospodara,pa se potom okreće od njih?!", znači da nema nepravednijeg od onog koga je Allah, dž.š., opomenuo Svojim dokazima, objasnio mu ih i razjasnio, da bih ih zatim ovaj ostavio, zanijekao, leđa im okrenuo, ignorisao kao da ih ne poznaje. Zbog toga je Uzvišeni, opominjući one koji tako rade, rekao:
"Mi ćemo, zaista, kazniti zlikovce!", tj. one koji tako rade, kaznit ćemo najžešćom kaznom.
23.
Musau smo Mi Knjigu dali - ne sumnjaj nimalo u to da Ga nije sreo - i putokazom je sinovima Isrilovim učinili.
Komentar ajeta:
Uzvišeni nas obavještava o Svom robu i poslaniku Musau, a.s., kako mu je On dao Knjigu, Tevrat.
Govor Uzvišenog: "...ne sumnjaj nimalo u to da Ga nije sreo" odnosi se na susret Musa, a.s., sa Njegovim Gospodarom, Uzvišenim i Svemoćnim.
"...i učinili smo je", tj. Knjigu koju smo mu dali, a to je Tevrat; "...putokazom sinovima Israilovim", kao što Uzvišeni veli:
"A Musau smo Knjigu dali i uputstvom je sinovima Israilovim učinili. Mjesto Mene - gospodara drugog ne uzimajte." (17:2)
24.
Između njih smo Mi vođe određivali i oni su, odazivajući se zapovijedi Našoj, na Pravi put upućivali, jer su strpljivi bili i u dokaze Naše čvrsto vjerovali.
Komentar ajeta:
Govor Uzvišenog:
"Između njih smo Mi vođe određivali i oni su, odazivajući se zapovijedi Našoj, na Pravi put upućivali, jer su strpljivi bili i u dokaze Naše čvrsto vjerovali." Znači da su bili strpljivi sa naredbama Uzvišenog; ostavljajući zabrane, vjerujući Njegovim poslanicima i slijedeći ih u onome što im je objavljeno. Među njima, sinovima Israilovim, bili vođe su koje su Allahovom dozvolom upućivale na Istinu i pozivali na Hajr, naređivali dobro i zabranjivali zlo. Međutim, nakon što su zamijenili i skrivili, krivo tumačili oduzeto im je to časno mjesto, pa su im srca postala tvrda. Oni su riječi sa mjesta na kojem su bile uklanjali. Nisu imali ni dobrih djela niti ispravnog vjerovanja. Zbog toga je Uzvišeni rekao:
"Sinovima Israilovim smo Knjigu dali", tj. nakon što su uzeli stvar kako treba i postali prvaci.
25.
Gospodar tvoj će među njima na Sudnjem danu presuditi u onome oko čega su se razilazili.
Komentar ajeta:
"Gospodar tvoj će među njima na Sudnjem danu presuditi u onome oko čega su se razilazili", tj. u vjerovanjima i djelima.
26.
Zar ovima nije jasno koliko smo Mi prije njih naroda uništili, po čijim oni nastambama hodaju? To su, zaista, dokazi, pa zašto neće da čuju?
Komentar ajeta:
Uzvišeni postavlja pitanje kako nije jasno ovim lašcima na poslanike da su prije njih uništeni prošli narodi zbog laganja na poslanike, i protivljenja onome što su im, od ispravnog načina življenja, dostavili. Svi su nestali, bez traga i glasa.
"Da li ijednog od njih vidiš i da li i najslabiji glas njihov čuješ?" (19:98) Zbog ovoga je Uzvišeni rekao! "...po čijim oni nastambama hodaju?" Znači da ovi lašci hodaju po nastambama onih lažova, a ne vide u njima nikoga ko je u njima prije stanovao i ko ih je gradio. Oni su ih napustili.
"To su, zaista, dokazi", tj. pouke, savjeti i argumenti za one koji poriču i one koji vjeruju i pokazatelji kako su skončali i jedni i drugi.
"...pa zašto neće da čuju?" vijesti o događajima koji su se desili njihovim prethodicima.
27.
Kako oni ne vide da Mi tjeramo kišu u ogoljelu zemlju, i činimo da, uz pomoć njenu, niče rastinje kojim se hrani stoka njihova, a i oni sami - pa zašto neće da vide?!
Komentar ajeta:
U svom govoru:
"Kako oni ne vide da Mi tjeramo kišu u ogoljelu zemlju(...)" Uzvišeni objašnjava Svoju milost i dobrotu prema stvorenjima: šalje im vodu, ili sa neba ili iz rijeka pa se spušta s brda u određeno vrijeme na zemlju koja ju treba. Zbog toga je Uzvišeni rekao:
"...u ogoljelu zemlju", a to je ona u kojoj nema zelenila.
"...i činimo da, uz pomoć njenu, niče rastinje kojim se hrani stoka njihova, a i oni sami - pa zašto neće da vide?!" S ovim se ne misli samo na zemlju u Egiptu, na koju se, inače, ovo odnosi samo djelimično, jer je ona rastresita zemlja. Uzvišeni je omogučio da kroz nju prolazi Nil koji u sebi sadrži dodatne količine kiše iz Etiopije. U sebi ima crvene zemlje, pa prekrije egipatsku zemlju, koja je slana i pjeskovita, u potrebi za tom vodom i crvenom zemljom kako bi se razvijali usjevi. Tako oni iskoriste svake godine novu kišnicu iz druge države i novu zemlju iz drugog područja. Pa, neka je slavljen Mudri i Plemeniti, Dobročinitelj i uvijek Hvaljeni.
Zbog toga je, ovdje, Uzvišeni rekao: "...pa zašto neće da vide?!" U ovo spada svaka ogoljela zemlja, a to je ona bez rastinja, kao što Uzvišeni veli: "Dokaz im je mrtva zemlja: Mi joj život dajemo i iz nje niče žito koje oni jedu; Mi po njoj stvaramo bašče, palmike i vinograde, i činimo da iz nje izvori izviru." (36:33, 34)
28.
I oni govore: 'Kad će već jednom ta pobjeda, ako Istinu govorite?
Komentar ajeta:
Uzvišeni nas obavještava o tome kako nevjernici traže da što prije dođe do Allahove kazne, srdžbe i ljutnje protiv njih zbog njihovih laži, nevjerovanja i tvrdoglavosti.
I oni govore: "Kada će već jednom ta pobjeda", tj. kada ćeš ti nas pobijediti, Muhammede, kao što govoriš? Mi tebe, i tvoje drugove vidimo samo kako se krijete, strašljive i ponižene.
29.
Reci: 'Na Dan pobjede, kada nevjernicima neće nikako koristiti to što će tada vjerovati i kada im se nimalo vremena neće dati.
Komentar ajeta:
Uzvišeni rekao je: "Reci: 'Na Dan pobjede'", tj. kada vas zadesi Allahova kazna, žestina i srdžba na dunjaluku i ahiretu, "kada, nevjernicima neće nikako koristiti to što će tada vjerovati i kada im se nimalo vremena neće dati."
Ko misli da riječ "FETH" ovdje znači oslobađanje Meke nije na dobrom tragu i zapao je u grešku.
Danom oslobođenja Meke od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., smatra se dan prihvatanja islama tek oslobođenih dvije hiljade Mekanaca.
Da se oslobođenje Meke smatralo danom pobjede, onda se ne bi prihvatilo njihovo primanje islama, zbog govora Uzvišenog:
"Reci: 'Na Sudnjem danu, kada nevjernicima neće nikako koristiti to što će tada vjerovati i kada im se nimalo vremena neće dati.'" Pod Danom pobjede misli na Dan suđenja i presude (Sudnji dan), kao što Uzvišeni veli:
"Reci: 'Gospodar naš će nas sabrati i onda nam pravedno presuditi'"(34:26)
30.
Zato se ti okreni od njih i čekaj, i oni, doista, čekaju!
Komentar ajeta:
Uzvišeni rekao je:
"Zato se ti okreni od njih i čekaj, i oni, doista, čekaju", tj. okreni se od onih idolopoklonika i dostavi ono što ti je objavljeno od tvoga Gospodara i čekaj, jer, zaista će ti Uzvišeni Allah, dž.š., dati ono što ti je obećao i dati ti pobjedu nad onim koji ti se suprotstavljaju. On, zaista, ne krši Svoje obećanje.
Govor Uzvišenog: "...i oni, doista, čekaju!" znači ti čekaš i oni čekaju, pripremajući ti spletke. Rezultat tvoje strpljivosti prema njima ubrzo ćeš vidjeti.
Kada se suoče sa žestokom Allahovom kaznom, oni će tada vidjeti koliko je zabadava bilo njihovo nevjerovanje. Nama je Allah dosta, divan li je On zaštitnik!