Sura El-Leheb, 1. ajet
AJET
تَبَّتْ يَدَآ أَبِى لَهَبٍ وَتَبَّ ﴿١﴾
PREVOD - Besim Korkut
Neka propadne Ebu Leheb, i propao je!
PREVOD - Enes Karić
Propale, da Bog da, ruke Ebu Lehebove, a on je i propao! –
PREVOD - Muhamed Mehanović
Neka propadnu ruke Ebu Lehebove, i propao je!
PREVOD - Saheeh International (English)
(1) May the hands of Abū Lahab be ruined, and ruined is he.[2008]
PREVOD - Bubenheim (Deutsche)
Zugrunde gehen sollen die Hände Abu Lahabs, und zugrunde gehen soll er (selbst)!
TEFSIR - Ibn Džuzejj el-Kilbi el-Endelusi
Sura EL-LEHEB (Plamen) Objavljena u Mekki; sadrži 5 ajeta; objavljena poslije sure el-Fatiha. Povod objave: nakon što su spuštene riječi: I opomeni rodbinu svoju najbližu! (eš-Šuara, 214.), Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ispeo se na brdo Saffa pozivajući iz svega glasa: Evo jutarnje nesreće!" pa su se Kurejšije okupile oko njega, a on im je rekao: Opominjem vas prije kazne žestoke!" a potom ih je opominjao općenito i pojedinačno. Ebu Leheb mu je na to rekao: Propao da si (tebben leke), zar si nas zbog toga sakupio?" pa je objavljena ova sura. Neka propadne Ebu Leheb – tj. Abdu'l-Uzza b. Abdu'l-Muttalib b. Hašim, amidža Allahovoga Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a koji mu je bio jedan od najžešćih protivnika. Zašto ga je Allah, dž.š., spomenuo po nadimku a ne po imenu? Na ovo pitanje postoje tri odgovora. Prvi: zato što je bio poznatiji po svome nadimku nego po imenu. A veli se da je dobio nadimak Ebu Leheb jer je njegovo lice plamtilo ljepotom. Drugi: S obzirom da mu je ime bilo vezano za kipa Uzzaa (Abdu'l-Uzza - Uzzaov rob), sa imena se prešlo na nadimak. I treći: S obzirom da je od stanovnika vatre i plamena, nazvan je Ebu Leheb (tj. Plameni) kako bi odgovaralo 3. ajetu ove sure: sejaslā nāren zāte leheb; i propast će!
TEFSIR - Ibn Kesir
Sura EL-LEHEB (Plamen) Neka propadne Ebu-Leheb, i propao je! Komentar ajeta: Buhari od Ibn-Abbasa navodi /712/ da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., izašao jednog jutra u Bathu (dolinu Meke), popeo se na brdo i počeo dozivati. Oko njega su se okupili Kurejševići pa im je rekao: "Šta mislite, kad bi vam rekao da će vas neprijatelj, jutros ili večeras napasti, bi li mi povjerovali?" "Bismo", odgovorili su. "Ja vas onda, samo, prije teške patnje opominjem", rekao je. Na to je Ebu-Leheb rekao: "Propao dabogda, zar si nas zbog toga skupio?" Na ovo je Allah objavio: "Neka propadne Ebu-Leheb, i propao je!", tj. propao i uzalud mu trud i nastojanje bili. Ebu-Leheb je jedan od Poslanikovih, s.a.v.s., amidža. Njegovo ime je bilo Abdul-Uzza b. Abdul-Muttalib, a ime po djetetu (kunje) Ebu-Utbe. Ebu-Lehebom su ga zvali zbog plamenkaste boje lica. Mnogo je vrijeđao, mrzio i ismijavao se Allahovom Poslaniku, s.a.v.s. Ponižavao ga je i omalovažavao vjeru koju je poslanik saopćavao. Kad bi Božiji Poslanik, s.a.v.s., pozivao: "O ljudi, recite: "Nema drugog boga osim Allaha, uspjet ćete!" I dok su se ljudi oko njega okupljali, on bi ga pratio, stajao iza njega i govorio: "Laže, on je napustio svoju vjeru!" Pratio ga je i ne bi mu dao nikuda mirno ići. "I propao je", tj. gotovo je, već se desila njegova propast i nesreća. Ebu-Leheb bi govorio: "Ako je istina ono što moj bratić govori, ja ću se na Sudnjem danu imetkom i djecom iskupiti od kazne." Na to je Uzvišeni Allah objavio: "Neće mu biti od koristi blago njegovo, a ni ono što je stekao", - sljedeći ajet iste sure