Šta može, a šta ne može biti mehr

Prema stavu u hanefijskom mezhebu, ono što se, po šerijatskim propisima, smatra imovinom može biti mehr. Ono što se, po tim propisima, ne smatra imovinom, kao što su alkoholna pića, ono što je nepoznato ili neizvjesno, ili ono što se ne može predati/uzeti, ne može biti predmet mehra. Shodno tome, nematerijalne vrijednosti, kao što je edukacija, makar bila i ona Kur'anu, ne mogu biti predmet mehra. U slučaju da se mehr ugovori u nečemu što ne može biti njegov predmet, bračni ugovor se neće zbog toga raskinuti, nego samo mehr, a ženi tada pripada tzv. mehrul-misl – odgovarajući vjenčani dar vrijednosti koju su navele žene sličnog društvenog položaja.
Svi učenjaci se slažu da nema granice za najveći iznos, ali je poželjno da se u tome ne pretjeruje. Aiša, r.a., navodi da je mehr Allahova Poslanika njegovim suprugama bio 500 dirhema (Muslim, 1426). Omer, r.a., pozivao je na izbjegavanje velikih iznosa mehra, pa je govorio: „Ne pretjerujte s mehrom kod žena, jer da je to dunjalučka počast i bogobojaznost, Allahov Poslanik bi bio preteča u tome. Ali, on svojim suprugama i kćerkama nije dao ili uzeo veći mehr od dvanaest oka“ (En-Nesai i Ebu Davud).
(Više v: I. El-Halebi, Multekal-ebhur, 1/247-248., A. Tuhmaz, Hanefijski fikh, 1/125-128.)